Прва
Крије се тајна
градином
Рушевинама могуће
Картагине
Реч иста што се
камени
У капсулама за
васкрсење
На зиду образом или
под плочом
Манастира од белог
мермера
Крије се тајна
градином
Откривена-сакривена
Друга
Андреј светлописац у
потрази
За светлом удружен
Чорним
Данилом обасјаним
уметношћу
Гледа за фотонима,
за траговима
Византије, заходше
за чудна брда
Покретом руке и крилом
записане на плочи
Андреј светлописац
пред ликом
На плочи липовој
Трећа
У час тегобни и
кобни
Падају зидине града
и ноћи
Сновиђени пораз
приводи стварности
Цивилизација глувих
седа
На патњу и
далекосежност
Флоте жедне и руља
прегладнела
У час тегобни и
кобни
Немоћни пред
испуњењем краја
Четврта
Реч зачета у дну
јаме
Стварност не
саглашава
Распеће хтења на
крсту времена
Вековну паузу отвара
Док испотиха љубав
И покушај њен певају
у вртовима
Реч зачета у ноћи
Слепа је и варљива
сенка
Липар 2011.
Пета
Тешки налети
постројбе пакла
Слуге занесене у
остварењу пада
Обукле на себе
благослове
Прелешћених
наследника трона
У име милости
подлажу ломаче
У темеље архитектуре
Неба
Тешки налети пакла
Оклоп пада, суштост
засијава
Шеста
У тамну пећину
историје
Загазили смо без
луче
И труд, сабори,
војинства
Населише
неразговетне скаске
Док слепи мишеви
надлећу
Род светлости затечен
мраком
У тамну пећину
историје
Сакрила се грешка у
корацима
Седма
Хвалите Бога у
светињи
Да обнову доживите
сновиђењу
Чежњу мало мању од
рајске
Скините са плећа
подлеглих
Хвалите га на тврђи
славе
Да нелишени живота
не останете
Хвалите га према
сили
Јер семење у живот
расцветава
Осма
Како да истина вређа
И до унижења символ
заноса
Топографија смисла
погрешно
Вићена очима
недораслим
Последице њима су
циљ
А узрок недомислив
остаје
Како да истина врећа
И светост поврећује
Девета
Попушта кора света
Под изливима
учесталим
Цури восак и крв
затечених
Полако се храмови
узвисују
У збегове небеске
Док цару само име
остаје
Попушта кора града
Нагрижена споља,
трула изнутра
Липар 2011.
Десета
Почетак тајанствен
је
Реликвије и мошти,
честице вечног
У темељ, и памћење
Град-калем на старо
стабло
И слава поклоњена
свише
Човечанство недри
покушај покајни
Почетак тајанствен
је
Као и крај, ако га
има
Једанаеста
У замаху људи,
художници
Да у будућем делу
освану
Саобразе тихој
усамљености
Учионици народа,
сведочанству
Побећене смрти кроз
Христа
Повељама непролазним
У замаху људи,
ствараоци
Али у замаху и они
други
Дванаеста
Златна жица
поклоњења
Зажигана у трену, у
срцу
Кад звезде узеше
обличје
Непобедивог символа,
крста
И када цар одби
преписани лек
У облику крви
младенаца
Златна жица покајања
Цар подобије Иродово
скида
Тринаеста
Храст лужњак међу
градовима
Накошен, готов да
земљи
Свиње се грабе за
жирове
Лишће црв изједа
Лисица са истока у
деблу зимује
Неки од грана копља
шиље
Храст лужњак међу градовима
За судњи чува младице
Липар 2011.
Четрнаеста
Мистика дисања у
животима
Запис у њему задат
Бестрасним тактом
музике
Узнесене у служби
славе Божије
И промисао успона и
пад
Због обесвећења
примамљивог
Мистика дисања у
животима
Несвесно узимање
раја
Петнаеста
Закон стечен на пољу
Један народ словени
Узима као еликсир
опстанка
И пастир његов,
вукова друг
Златна семена
царства
Уписује у ген, као
на чело
Закон прислужен на
пољу
Пољу бојном, Косову
Липар 2011.
Шеснаеста
Равном границом неба
Песма пресељених
сија
Клонуле ватрене цеви
Храму уз колено
И занос пустињских
осветника
Гасне под теретом
неостваривог
Равном границом неба
Песма васкрслих
траје
Седамнаеста
Преображава се
древно
У зони забрањеног
епа
Тражи своје
баштинике
Међу децом засејаном
на плодном
Указује се на
платну, дасци
За певницом узноси
Васпоставља се
древност
Из пепела развејаних
ломача
Осаманеста
Утемељена стаменост
броди
Морима пренасељеним
смрћу
Од патње до претње
Ревнитеља на брисању
трагова
Из историје истгнута
Потезом цензуре
нестала са мапе
Утемељена стаменост
броди
Човека тражи океаном
тихим
Деветнаеста
Уље доливено за
лампу
Човечанства неко би
да сакрије
Љубав и спасење да
затури
У ноћи душе, у ноћи
смисла
Кад дим ломача сунце
помрачује
Уље за лампу
човечанства
Примљено и доливено
Двадесета
Хвалите Бога у
светињи
Да подигне храмове
дела наших
Као што подиже у
васкрсењу живот
Хвалите га према
сили
Кад потра
непријатеље
И прародитеље наше
извуче
Хвалите га према
величанству
У време упроштено и
запуштено
Двадесет прва
Сама се књига листа
Било да око жељно
шаренице
Заплетене смислом
откривеним
Било да снева
посленик
Или тек треба да
сазда се срце
Које може истине да
понесе
Сама се књига листа
Прљи прсте и збори,
збори власно
Двадесет друга
Људи све више ћуте
Лепе су речи
изречене и жеље
Псовке развиле своје
облике
Клетве и благослови
замењени
Напиње се неимар
језика
Олтаре изрецивости
да обнови
Људи ћуте, потрошено
Тражи се нови језик,
језик жив
Двадесет трећа
Ко тражи Царство па
све
У надутости стомака
Умови незграпно
калемљени
Привија се змија око
врата
Око срца масног
избеглог у таму
Пету у устима држи
Ко тражи Царство, па
све
Тихи, невидими, обични
Двадесет четврта
Одступни већ и
потирачи
Вољом или невољом
постали
Наду у царство, у
обновљење
Не држимо у свести
Као сећање на оца
претка
Мисао на љубав
премало доживљену
Одступни већ и
потирачи
Овештало огледало
Поете
Двадесет пета
Кап крви на злату
Образу заборављеног
света
Звони позив и
проклетство
Цитата “изађимо у
поље”
Црвени се небо од
тога
И царска риза
пресијава
Кап крви на злату
Честица живота на
вечности
Двадесет шеста
Ми смо разумне тачке
Повлачимо линије и
међе
Од тебе до мене
сабија космос
Своје познање
сусрета
Честице свесне да
преживе
Небо се савија и
спушта
Ми смо разумне тачке
На шару живота
Двадесет седма
Сумрак несавршено
време
над благоверним
царством
Војинство тихује у
стиху
Оштре се молитве
бдењске
И тела засута
стрелама
Оклопе вере пашу и
врлине
Сумрак незавршено
време
Над градом и
Цариградом
Двадесет осма
За ноћ једну дубоку
Отписани народ
разграђује
И подиже храм од
брвана
Сели се благослов са
брда страдања
Још у постању овој
намени приведено
За ноћ једну дубоку
Одабрани дозиђују
спасење
Двадесет девета
Камен извађени и тесани
Коме је зиду намена
Записано је у књизи
остварења
Градови се подижу и
поравнавају
Храмови у црквине и
небо
Судбина узлета
зараван и прах
Камен тесаник
намењени
Угаони постаје, а
промислом и храм
Тридесета
Где се то светило
душе
Принесено
непогрешиво крије
Међу зидинама од
камена
Или у румени печених
облика
Велико око храма
Розети која посматра
Благосиљај душо моја
Обученог у светлост
и красоту
Тридесет прва
Светло у одблеску
сведочанства
Први је стих велике
креације
Потекао у првој
наредби
Одредби протокола
постања
Власништво и стање
бивства
У вечности тамом
необузимој
Светло чији смо
одблесак
Обукао си као хаљину
дана
Тридесет друга
Нама увученима у рат
Никада ситих
желудаца
Прогнаницима у
засенчени свет
Са навиком жеље и
неавршенства
Остаје да промишљамо
сјај
И бацамо себе у огањ
или хлад
Разапео си небо као
шатор
Покров глави нашој
Тридесет трећа
Идеш на крилима
ветренијем
И сејеш речи да
никну логоси
Држачи даха у
смртном
Образи светла
надграничног
Што тело сите на
вечност
Благосиља те душа
моја
Чиниш ветрове да су
ти анђели
Пламен огњени служи
ти
Тридесет четврта
Истина као потка
креације
И слика
девествености
Држе нам темељ
ногама
И души мир долива
Јер лаж се прикрада
Упорна у копијама
греха
Истина као потка
креације
Стоји на горама као
воде
Тридесет пета
И уђе Јосиф у пећину
Позлаћене јасле да
посведочи
Рађање чудесно Логоса
света
И уђе Јосиф у пећину
Литрима уља мртвога
у тами
Да помаже за будуће
светло
Уђоше Јосиф и Јосиф
у пећину
А Спасење се роди и
васкрсе
Тридесет шеста
Комешају се народи
Млада империја у
нестрпљењу
Ломи млечњаке по
шару
И трчи, трчи у
сусрет
Будућности
маскираној у срећу
(Под костимом крије
косу)
Комешају се народи
Језици њихови вапију
Тридесет седма
Дрхте земљине плоче
Од страве приправљене
Мишеви беже у
шатловима
Ка рудницима на
Марсу
Моћници намирени
мрвицама
Радиоактивног сира
Дрхте земљине плоче
Страва најављена
покрива
Тридесет осма
Воде се пропињу
Под тешким самаром
Лукавог домаћина,
зеленаша
Гасе се црвени
фењери
Дрско зажигани пред
лицем
Девствености васионе
Воде се пропињу
Па се по завету
врате
Тридесет девета
Георгије Ђорђа
копљем
Слика на калк, узор
на предложак
Текла и Сергије
ридају горе
Доле горе крстови и
молитве
Звер из бездана
ликује
Ватром растерује
браћу
Ђорђе на Георгија
копљем
Калк на на слику,
предложак на узор
Четрдесета
(Петру Матовићу)
један је песник све
спаковао
у кофере уметника и
визионара
своју собу, актере
митске
миша, монитор,
кућиште, мрежу
живу и тако стварну
лектиру
жену љубљену и
нељубљену
један је песник све
спаковао
и остао да лежи на
обали међусвета
Повеља 2011.
Четрдесет прва
Не стење само
Златоположена
Пуста Персија чезне
у исчезавању
Висока Долина
краљева оглодана у песку
Оставштина крви
Николајеве пулсира
А набеђени народ
виче по загаришту
Балканском слободару
се суди
Док Рим мутиран
двадесетим веком
Сабира настраности,
зове сумпор
Четрдесет друга
Знамо ли границу
бола
Истјазања на точку
прогреса
Нашминкана лица у
осмех
А воденичар не меље
жито
Тај бели прах се не
претвара у хлеб
Он је сам ватра и
коначност
Знамо ли границу
бола
Под дозом
седатив-филозофије
Четрдесет трећа
О трену данашњем
Написао бих књигу
Слику бола и скрипту
мрака
Летопис распродате
вечности
Изнесене на бувљак
науке
Међу трговце храмом
и алхемичаре
О трену овом бих
књигу
А много је стих ,
много
Четрдесет четврта
Нуди сурови пријатељ
Пораз у амбалажи
победе
Трговину образом и
душом
Пред страховит напад
Стављају пред сустав
опстанка
Смрт одложену, вечну
Нуди сурови пријатељ
Погрешно
непријатељем назван
Четрдесет пета
Неко је у потаји
задао
Координате ћутања
Заливеног печатним
воском
Са жигом страхоте
водене
И мирисом звери
западног копна
Окриљен мраком
предаје у врту
Неко је из потаје
издао
Координате
прећуткивања Неба
Четрдесет шеста
Записивати једно
братоубиство
Умножени случај
одласка у поље
Кад свет био је
савршен у зову
Као апокриф у певању
спасења
Освећени освећеног
кад одузима
Стварности и
домостроју жртве
Записивати
братоубиство умножено
Да ли је јерес или
света коб
Четрдесет седма
Ротира жрвањ времена
Док макро-клепсидра
васељене
Неприметно истиче у
Ново
Зидове и душе
поравнава
Поставља танке
младице
Лозе дуже од било
чијег сна
Ротира жрвањ времена
Само га ротонда вере
успорава
Четрдесет осма
Јутрос бележим кишу
Бежим од наметљивих
речи
Наизглед реалних
факата
Већ дуго одбијам да
их запишем
Као да оне већ негде
не постоје
И као да не куцају
неком другом
Јутрос бележим кишу
Избегавам другу
стварност
Липар 2011.
Четрдесет девета
Неки су људи пошли у планине
Да под камењем открију светлост
Крчили запречене стазе
Које су преци, заборављени људи
Оставили у нереду бежећи
Од туђих неутољених жеља
И остварених својих снова
Неки пошли у планине
Светлости као печурака да наберу
Педесета
Оштро рало засеца кору
Изврће поклопце земље
Под њима извиру белине
Кости орача и жетелаца
Непотрошени бакрењаци
Бајонети за недај Боже
И срце које куца почетак-крај
Оштро рало, склапер лековити
Пресађује нови хлеб
Педесет прва
Ево даћу ти воде пиј
И хране, хлеба и сира
Суву рибу у соли огрезлу
И ватру вечерњу посветићу ти
Јер у глувој ноћи си гост
И пушка ти је од влаге пожутела
Даћу ти воде па пиј
И хране, језике заборављене
Педесет друга
Куцаш тихим шапатом
Као покрет крила на фресци
Трпеза је постављена
И свећа донета из Јерусалима
Лице се твоје узноси у мрак
И не знам да ли си анђео или брат
Куцаш на двери вечери
Господе да ли си ти?
Педесет трећа
Честице ватре беже
Као јата метеора залуталих
У зажежену атмосферу
Под џанариком брусе се
Оклопи нових ритера
Призваника из гробова затрављених
Честице ватре умиру
Док војска се васкрсла придиже
Педесет четврта
Вода добија храброст
Благословом из светла
Повратак тишине одложен је
Падају капи по ветробрану
Асфалту, путницима замишљеним
Вода сакупља храброст просуту
По крстовима војничког гробља
Педесет пета
Преживели смо у расподели
Опасне дане и страшна места
Да забележимо и схватимо
Предуго оклевање милости
Силу спасења да ослободи
Свезане изведе окриљем анђела
Преживели смо расподелу
У жарком лету да поклекнемо
Педесет шеста
У дане када се вулкани
Буне уместо робља
Док куља дим и пепео
Срџбе нетакнутих дубина
Дарујемо себе немиром
Гост сам у кожи волујској
У дане када се вулкани буне
Гост сам ненајављени
Педесет седма
Стадо вукова
доведено до речи
Полако дивља и ловци
Душа пуне своје
товаре браћом
Некада
по духу, сада по праху
Трагови имена данас
завејани
А зима да ли узрок
Педесет осма
О повратку светих моштију
Јована Хрозостома и Григорија Теолога
Зарадовала се
пустиња
И пештера угријала
Седамдесет пута
седам
Промисао удостоји нас
На таласима вековне
жртве
Истоку враћа се
благослов
Патријарси центру
васељене
Једно је
Јован, друго Григорије
Педесет двета
На
живописима боја изгребана
Назиру се ореоли
Трагове злата појели
становници
Лепка остављајући
љуштуре
Црне као заборав
Некада граничили смо се
небом
У
мноштву, нестаје личност
Сабори круне, понемуштао језик
шездесета
Силази небо у твар
Са нашим калом где
Разум, варљиву
Поспаност у телу,
ствари
Ововремене поје
Узимајући честице
вечног
Силази небо у твар
Вечност време
освештава
Шездесет прва
Богородици Чајничкој
Твоје боје
претворене у мошти
Сведоче нетљеност
уметности
Нашла си станиште на
крају света
И дала људима да
постоје
Тебе ради
Твоје боје
претворене у мошти
Сведоче нетљеност
вере
Шездесет друга
Бритком мишљу
Ствара близнакиње
речи
Јединородни обличије творевине
Прирасле за срце
божанско узима,
И као на дечанском
живопису
Држи мач
Да одвоји лаж од
истине
И љубав са мржњом
разведе
Шездесет трећа
Чула примају печате,
Резове скарадне,
запрљану
Природу задњих намера.
Ум некада бритко
одсеца
Помисли, некада као
тешки
Брод у таласима
прима ударце
Таложи све више
Воде на палуби
Шездесет четврта
Силази око у звер
Па уво чуљи да чује
речи
Пропасти, а душа
увек
Ка истини, згрчена
путује
У страху за своју
вечност
Дух времена на нас
Разјапио пакао
Шездесет пета
Молитва Константина Драгаша
Језик и речи
Мисија њихова прође
Придржи овога што царем
Дрзну се, на плећа
приви
Штит васељене
Док наг и гологлав
Одлазим међу звонике
и слуге
Бивши цар будући
мученик
Језик и речи
Мисија њихова прође
